Press centar objava

Predviđen lagani oporavak ruske ekonomije - Niska cena nafte, slaba rublja i sankcije ostaju ograničavajući faktori

22.01.2016

Budući da su zvaničnici EU i SAD najavili da je sprovođenje Minska II ključni element potencijalnog ublažavanja sankcija, analitičari Sberbank ne očekuju značajnije promene u skorijoj budućnosti, uzimajući u obzir lagani napredak u ovoj oblasti.
„Naše osnovno predviđanje jeste da će sankcije SAD-a ostati na snazi do kraja godine, dok bi sankcije EU mogle biti ublažene već sredinom godine. Ukoliko to bude slučaj, možemo da očekujemo pozitivniju situaciju, ali sumnjam da će ruske kompanije ili banke videti značajnije promene u mogućnostima finansiranja“, izjavio je Evgenij Gavrilenkov, glavni ekonomista u Sberbank Rusija. Izgleda kao da se Rusija prilagodila sankcijama nametnutim sredinom 2014. godine. Iako je negativni uticaj sankcija očigledan, ruska ekonomija opstaje bez materijalne štete.

Čini se da se ruska ekonomija prilagodila ceni nafte koja je trenutno nešto niža od 40 USD po barelu, što je u skladu sa osnovnim predviđanjima Sberbank analitičara za tekuću godinu. „Biće primetan rast BDP-a do 2,5%, što će biti uslovljeno promenama cene nafte. Deficit ruskog budžeta u najgorem slučaju neće preći 4% odsto BDP-a, što se lako može pokriti kombinovanjem domaćeg zaduživanja i transfera iz fonda državnih rezervi. Uzimajući u obzir šokantan pad cene nafte, sa oko 100 USD po barelu, ruska ekonomija se pokazala izuzetno otpornom“, kaže Gavrilenkov. Prema rečima ovog analitičara, u 2017. godini se očekuje jači ekonomski rast koji će se zasnivati uglavnom na porastu investicija i izvoza robe. Profit privrednih subjekata porastao je u oktobru 2015. godine, međutim, kompanije su ukinule odluke o investicijama zbog izuzetno visoke promenljivosti cene nafte i nestabilnosti valute. „Ukoliko se cena nafte zaustavi na 40 USD po barelu, a promenljivost rublje umanji tokom godine, bićemo svedoci snažnog porasta investicija. Potražnja krajnjih potrošača ostaće na nižem nivou zbog servisiranja troškova domaćinstava i ponovnog zaduživanja“, dodaje Gavrilenkov.

Nakon jakog pada rublje u periodu od četvrtog kvartala 2014. do prvog kvartala 2015. godine i pada cene nafte, najveće ruske kompanije za proizvodnju nafte znatno su smanjile prihode, ali su uglavnom zadržale isti iznos dugovanja koji su imale krajem 2013. godine.

Analitičari Sberbank ne očekuju da će se Ministarstvo finansija Rusije aktivno zaduživati u inostranstvu 2016. godine, pošto je Vlada odlučila da smanji godišnji limit za izdavanje evroobveznica na 3 milijarde USD (sa 7 milijardi USD u periodu od 2013. do 2015. godine, na godišnjem nivou), odlučivši se za strateški pristup prikupljanja sredstava na domaćem tržištu. Prema mišljenju analitičara Sberbank očekuje se da se tokom godine plasira ukupno 10-15 milijardi USD u evroobveznicama, što bi, uzimajući u obzir ukupan iznos redovnog otkupa određenog za ovu godinu (12,7 milijardi USD), značilo da će tržište ostati, u najboljem slučaju, gotovo nepromenjeno.
Ruske banke morale su da se nose sa naglim skokom troškova finansiranja, što je rezultat porasta kamatne stope Centralne banke Rusije u decembru 2014. godine.
Tokom 2015. godine, kako je Centralna banka Rusije postepeno smanjivala kamatnu stopu, banke su započele postepeno reprogramiranje nedospelih kredita, dok su se marže konstantno oporavljale.
Sberbank analitičari očekuju da će porast aktive ruskog bankarskog sektora biti umeren ove godine, imajući u vidu još uvek nestabilnu ekonomsku situaciju i manjak kvalitetnih dužnika. U pogledu poslovanja sa stanovništvom, vidljivi su prvi znaci stabilizacije kvaliteta aktive kao i početak oporavka potrošačkog kreditiranja, dok hipotekarno kreditiranje takođe može nastaviti da raste, usled pada kamatnih stopa. Sve u svemu, Sberbank analitičari očekuju u 2016. godini ukupan rast kredita od 5 do 10%. Uzimajući u obzir očekivani trend pada inflacije, Centralna banka Rusije će nastaviti da smanjuje referentnu kamatnu stopu što će pozitivno uticalti na marže banaka i niže troškove finansiranja.

Ukrajina

Nivo investicija u Ukrajini zasnivaće se na dva glavna faktora u 2016. godini: političkoj stabilnosti i ekonomskom oporavku. „Ekonomski rezultati Ukrajine biće bolji u 2016. godini, budući da očekujemo usporavanje ekonomskog pada sa 11% u 2015. na 3% u 2016. godini”, rekao je Gavrilenkov. Domaća potražnja će verovatno ostati pasivna, budući da će povećana inflacija ograničiti realne vrednosti plata i privatnu potrošnju.

Belorusija


„S obzirom na to da bi budžet trebalo da ostane izbalansiran, vidimo poboljšanje finansijske pozicije države. U tom slučaju, moglo bi doći do unapređenja kreditnih rejtinga Belorusije za jedan nivo u toku godine, naročito ako zemlja uspe da se finansira iz neruskih izvora i zadrži ukupan nivo spoljnog duga pod kontrolom”, kaže Gavrilenkov.

Kazahstan

Očekuje se da će u 2016. godini ekonomija Kazahstana biti pod veliki pritiskom, iako su poboljšanja moguća u nekim oblastima. Očekivano je značajno usporavanje ekonomskog rasta, ali koji će ostati pozitivan. Ukoliko i dođe do značajnijeg rasta, on najverovatnije neće preći 2 procenta. Usled pada kazahstanske tenge, ne očekuju se značajnije investicione aktivnosti. Inflacija se neće smanjivati pre četvrtog kvartala, međutim Narodna banka počela je sa snižavanjem kamata u cilju stimulacije ekonomskog rasta.